Otac i sin po povratku iz škole koju je počeo da pohađa nakon upisa u matične knjige rođenih, ©PRAXIS
Potrebni su intenzivniji napori da bi se resile patnje onih koji nemaju državljanstvo, urgirao je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi, danas na 8. godišnjicu globalne kampanje UNHCR-a global #IBelong – Kampanje za iskorenjivanje apatridije.
Apatridija koja pogađa najmanje 4,3 miliona ljudi u svetu je raširena i predstavlja tešku povredu ljudskih prava.
„Lišeni osnovnog ljudskog prava na državljanstvo, oni koji su rođeni ili postali apatridi suočavaju se sa razarajućim pravnim vakumom. Oni ne mogu da pristupe svojim osnovnim ljudskim pravima i da potpuno učestvuju u društvu. Njihovi životi obeleženi su isključivanjem, lišavanjem i marginalizacijom” rekao je Grandi.
„Iako je u proteklih nekoliko godina učinjen veliki napredak da bi se našao lek za ovu ljudsku pošast, potrebno je mnogo više političke volje i napora da bi se poboljšali životi miliona ljudi koji žive bez državljanstva i vode život u senci.”
Zahvaljujući mandatu koji je dobila od međunarodne zajednice da identifikuje i pruži zaštitu apatridima, i da sprečava i smanjuje broj slučajeva apatridije u svetu, UNHCR, Agencija UN za izbeglice pokrenula je 2014. godine desetogodišnju kampanju #JaPripadam (#IBelong) sa namerom da privuče pažnju i doprinese rešavanju ovog problema.
Rešenja jesu nađena od početka kampanje. Blizu 450.000 apatrida steklo je državljanstvo ili im je ono potvrđeno, a desetini hiljada ljudi u Aziji, Evropi, Africi i na američkom kontinentu sada je otvoren put do državljanstva zahvaljujući novousvojenim zakonskim promenama. Dvadeset i jedna država uvela je postupke za identifikaciju osoba bez državljanstva na svojoj teritoriji i omogućava njihovu naturalizaciju. Trideset država je pristupilo jednoj ili obema konvencijama UN-a koje se odnose na apatridiju.
Širom Azije, Afrike i Bliskog Istoka osnovane su regionalne mreže organizacija civilnog društva koje se bave apatridijom, uz one koje već postoje u Evropi i na američkom kontinentu.
Tri zemlje su reformisale zakone o državljanstvu koji su bili diskriminatorni po osnovu pola koja predstavlja osnovni uzrok apatridije, dok 24 zemlje nastavljaju da uskraćuju ženama jednako pravo da prenesu državljanstvo na svoju decu po istom osnovu kao i muškarci. Napredak i dalje izostaje u nekima od najbrojnijih kriza apatridije, a često ima korena u diskriminaciji po osnovu rase, vere ili etničke pripadnosti.
„Mada je apatridija još uvek globalni problema koji ima mnogo različitih uzroka, ona predstavlja problem koji se može rešiti često vrlo jednostavnim rešenjima na lokalu” rekao je Grandi.
„Apelujem na vlade i zakonodavce širom sveta da iskoriste naredne dve godine kampanje, ubrzaju aktivnosti i zatvore pravne i strateške praznine zbog kojih milioni ljudi bivaju izostavljeni.”
KRAJ
Za više informacija o globalnoj kampanji UNHCR-a, vidi: www.unhcr.org/ibelong/
Saopštenje je dostupno ovde
Share on Facebook Share on Twitter
