Ljubinka, 54, levo sa sinom Davidom ispred svoje kuće u Novim Banovcima, koju je dobila iz fonda Regionalnog stambenog programa – zajedničke inicijative za pomoć izbeglicama i licima raseljenim tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji.©UNHCR/Imre Szabo
Tog leta 1995. godine, Ljubinka, tada dvadesetpetogodišnjakinja, njen jednogodišnji sin i nekoliko prijatelja uspeli su da pobegnu iz grada tek nekoliko sati pre nego što je počelo bombardovanje Benkovca (Hrvatska). Nakon nekoliko dana provedenih u bekstvu, Ljubinka se sastala sa svojim suprugom i roditeljima u susednoj Bosni i Hercegovini.
Kako su nedelje prolazile, porodica je shvatila da neće moći da se vrati svojoj rodnoj kući. Tada su prihvatili ponudu humanitarnih radnika za prevoz do Srbije. Ljubinka i njena porodica našli su se u predgrađu Beograda gde su odseli kod rođaka.
„Taj period [naših života] je bio veoma težak i stresan. Bili smo u novoj sredini; sve je delovalo zastrašujuće u prvi mah. Nisam ni sanjala da ću ikada napustiti svoj rodni grad”, priseća se Ljubinka.
Njen suprug je dobio stalni posao u Novim Banovcima 2001, što im je omogućilo da iznajme stan u suterenu jedne zgrade u tom naselju pored Dunava, na 20-tak kilometara od Beograda. „Tu smo živeli sledećih 20 godina. Iako smo štedeli svaki dinar nismo imali novca da iznajmimo bolji stan.”
„Meštani su nas ovde lepo prihvatili i polako smo počeli da gradimo novi život. Tada nam se rodio dugo željeni drugi sin David”, kaže. On sada ide u šesti razred u obližnjoj osnovnoj školi. Voli francuski i igra fudbal.
2016. godine, Ljubinka je dobila zajam od banke i porodica je kupila pet ari zemlje na obodima svog usvojenog doma u Srbiji. Kada je vlada Srbije objavila poziv za stambena rešenja u okviru Regionalnog stambenog programa (RSP), Ljubinka i njen muž prikupili su potrebnu dokumentaciju i prijavili se za montažnu kuću – jedno od ponuđenih rešenja.
„Izbor korisnika RSP-a je trajao dugo, ali mi smo bili strpljivi. Bili smo presrećni kada smo ugledali svoje prezime na konačnoj listi korisnika. Gradnja je tekla brzo i mi smo se uselili u svoj novi dom početkom 2022. godine”, kaže Ljubinka sa osmehom na licu.
„Ova kuća je sve što sam mogla da poželim. Imam čak i baštu u kojoj sam zasadila cveće. Ovo je moja oaza, mesto gde sam srećna i spokojna.”
Share on Facebook Share on Twitter
