Istorija UNHCR-a

Za vreme Mađarske revolucije, 1956. godine, 200.000 ljudi izbeglo je u susednu Austriju. UNHCR je prepoznao Mađare kao „prima facie“ izbeglice i predvodio je napore na njihovom preseljenju. Ta izbeglička kriza i njene posledice oblikovali su način na koji će se humanitarne organizacije baviti izbegličkim krizama u budućnosti.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, dekolonizacija Afrike prouzrokovala je prvu od niza izbegličkih kriza na tom kontinentu. U toku naredne dve decenije, pružali smo pomoć za vreme raseljavanja ljudi u Aziji i Latinskoj Americi.

1981. godine dobili smo drugu Nobelovu nagradu za mir za naš rad koji je vremenom prerastao u pružanje pomoći izbeglicama širom sveta.

Početkom 21. veka, UNHCR je pružao pomoć za vreme velikih izbegličkih kriza u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji. Zamoljeni smo, takođe, da iskoristimo našu ekspertizu i pružimo pomoć velikom broju interno raseljenih lica koja su raseljena kao posledica sukoba, a proširili smo i svoju ulogu u pružanju pomoći licima bez državljanstva. U nekim delovima sveta, kao što su Afrika i Latinska Amerika, Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine ojačana je usvajanjem dodatnih regionalnih pravnih instrumenata.

UNHCR trenutno ima više od 17.324 službenika. Aktivni smo u ukupno 135 zemalja i naš budžet, koji je u prvoj godini rada iznosio 300.000 američkih dolara, u 2019. godini dostigao je 8,6 milijardi američkih dolara.

2020. godine obeležili smo 70 godina rada. Od osnivanja organizacije, pomogli smo više od 50 miliona izbeglica da uspešno izgrade novi život.