Fara u omiljenom parku u Beogradu, april 2025. Beograd, Srbija ©UNHCR/Dragan Mitić
Kada je Fara pre devet godina stigla u Srbiju, bila je tinejdžerka, otgrnuta iz svog doma u Iraku. Sve oko nje je u novoj zemlji bilo nepoznato — jezik, ljudi, način života.
„Nije postojao jedan veliki trenutak koji je sve promenio”, kaže Fara. „Sve su to bili oni mali koraci koji su mi pomogli da imam veru da će nešto bolje da se desi.”
Danas je Fara studentkinja zubne protetike u Beogradu. Dane provodi učeći anatomiju, vežbajući izradu otisaka i planirajući budućnost — budućnost koja joj je nekada delovala nedostižno. Poput mnogih prisilno raseljenih osoba, stigla je s malo stvari, ali je sa sobom nosila snagu, nadu i želju da izgradi novi život.
Jedna od njoj najdražih stvari je jednostavan privezak — poklon od majke, sa simbolom zaštite. „Podseća me da nisam sama, čak ni kad je teško”, kaže Fara.
Prilagođavanje na život u novoj zemlji donelo je brojne izazove. Učenje srpskog jezika od nule, snalaženje u drugačijem školskom sistemu i privikavanje na kulturne razlike bili su deo tog puta.
Ali, kako kaže Fara, ono što je najviše značilo su ljudi koji su joj uputili lepu reč, pružili ruku ili joj jednostavno dali vremena da pronađe svoje mesto.
„Beograd nije samo grad u kojem živim. To je grad u kojem sanjam, učim i rastem.”
Farina priča je jedna od mnogih koje pokazuju snagu izbeglica i značaj inkluzije. Mnogi ljudi koji su bili prinuđeni da beže, poput Fare, danas grade nove živote u Srbiji — školuju se, doprinose svojim novim zajednicama i sanjaju o budućnosti.
Fara je i dobitnica DAFI stipendije — programa visokog obrazovanja za izbeglice koji finansira nemačka vlada uz podršku danske vlade, kao i drugih privatnih donatora i fondacija, a sprovodi ga UNHCR. Ova podrška joj je omogućila da studira zahtevan program na jeziku koji joj je nekada bio potpuno nepoznat.
Iako je mnogo postigla, Fara zna da se mnoge druge izbeglice i dalje suočavaju s preprekama. „Nije uvek lako da ljudi vide dalje od tvoje izbegličke prošlosti” , kaže. „Ali ako nekome pružiš šansu, može da te iznenadi.”
Njena priča nas podseća da inkluzija nije samo pitanje politike — već i ljudi. Ljudi kao što su komšije, školski drugovi, nastavnici i kolege, koji otvaraju vrata, pokazuju dobrotu i pomažu da se neko oseti kao kod kuće.
Danas je Farina poruka drugima poruka zahvalnosti i ohrabrenja:„Svi mi nosimo priče — o hrabrosti, promeni i nadi. Ono što nam treba jeste prilika da te priče zaista i živimo.”
Share on Facebook Share on Twitter
