Mladi izbeglica informiše mlade tražioce azila o rizicima od zlostavljanja

Program vršnjačke edukacije u Srbiji pomaže ugroženoj deci bez pratnje da se zaštite od nasilja i eksploatacije na dugom putu do bezbednosti.

Arsalan* je, iz prve ruke, spoznao rizike od nasilja i eksploatacije. U prodavnicu u kojoj je radio u Kabulu, glavnom gradu Avganistana, često su upadale oružane grupe i pretile da će ga ubiti.

Kada je pobegao iz zemlje u potrazi za sigurnošću, viđao je krijumčari kako tuku i maltretiraju drugu decu koja su sama bežala iz svojih domovina. A on sam imao je trada tek 16 godina. Danas je tražilac azila u Srbiji. Na osnovu svojih iskustava, drži kurs za mlade, koji su, kao i on, sami putovali tražeći utočište.

„Pokušavam da svoje znanje prenesem vršnjacima u centru za azil u Krnjači [u okolini glavnog grada Beograda] ... Siguran sam da će im biti korisno,” kazao je.

Tokom 16 predavanja raspoređenih u periodu od tri meseca, učesnici iz nekoliko zemalja uče o svojim pravima, o tome kako da prepoznaju zlostavljanje i kome da se obrate za pomoć. Obuka se sastoji i iz predavanja o trgovini ljudima, eksploataciji i diskriminaciji, kao i o značaju reproduktivnog zdravlja.

„Kurs je bio koristan.”

Kada završe obuku, otvara im se mogućnost da postanu vršnjački edukatori kao Arsalan. „Kada sam se prošle godine prijavio za obuku, nisam ništa znao o rodno zasnovanom nasilju, rodnim normama ili pravima LGBTI osoba,” kaže Arsalan, koji sada ima 19 godina.

„Obuka je bila korisna, primeri laki za razumevanje, a naše diskusije energične.”

Nedavno se nekolicina učesnika poslednje obuke sasatala da porazgovara o tome šta su naučili i kako bi mogli da obogate predavanja. Dogovorili su se da organizuju predavanja za vršnjake u centrima i domovima za decu bez pratnje uz više vizuelnih materijala.

Reagujući na porast broja dece bez pratnje koja dolaze u Srbiju, Agencija UN za izbeglice je, u saradnji sa Danskim savetom za izbeglice, Centrom za kriznu politiku i reagovanje i Centrom za istraživanje i društveni razvoj IDEAS, započela ovaj pilot projekat 2018. godine.

Tokom 2020. godine, u Srbiju je došlo oko 2.000 dece bez pratnje, što predstavlja nagli pad u odnosu na prethodni period, verovatno delimično uzrokovan pandemijom kovida 19. Godinama pre toga, beležen je porast broja dece bez pratnje. Najviše ih je dolazilo iz Avganistana, a Sirijci su činili drugu najveću grupu dece.

Ranijih godina, mnogi su smatrali Srbiju zemljom tranzita i nadali se da će stići do severne Evrope. Međutim, situacija se menja. Cilj obuke je da pomogne mladim ljudima da obrade situacije koje su doživeli tokom puta, ali i da ih informiše o rizicima skopčanim sa daljim kretanjem uključujući eksploataciju i zlostavljanje u rukama krijumčara.

„Vršnjački edukatori kao Arsalan su najpozvaniji da govore o tim rizicima i prednostima ostanka u Srbiji,” kaže Ljubimka Mitrović, pravnica u Odeljenju za zaštitu izbeglica u UNHCR-u u Srbiji.

Obično su ove vrste obuka usmerene na devojke i mlade žene, ali predavanja za dečake su od vitalnog značaja jer se time doprinosi njihovoj integraciji, rekla je Bojana Balević, koordinatorka projekta u Danskom savetu za izbeglice koja već deset godina radi na ovim temama.

Procenat dece bez pratnje koja ostaju u Srbiji pre nego da nastave put ka drugim zemljama je u porastu. To je, delom, rezultat mogućnosti koje im se otvaraju u samoj Srbiji, ali i zbog kontrola na granicama koje obeshrabruju dalje kretanje.

„Mogu da dobiju sve što im je potrebno.”

Dvadesetogodišnji Karoh, Kurd iz Iraka koji je u Srbiju stigao pre četiri godine, a izbeglički status dobio 2019, obučen je za vršnjačkog edukatora i sada se priključuje naporima da objasni novopridošlima zbog čega im ne savetuje da putuju dalje.

„Gotovo svaki dan razgovaram sa svojim sunarodnicima i drugima u centrima.

Kažem im da će biti vraćeni u Srbiju ma koju granicu da pokušaju da pređu. Mogu da borave u nekom od centara i da dobiju sve što im je potrebno,”kaže on.

„Pandemija kovida 19 povećala je rizike skopčane sa trgovinom ljudima kojima su izloženi mladi, jer ih, između ostalog, čini i više ekonomski zavisnima”, rekla je Džilian Trigs, pomoćnica Visokog komesara UN za izbeglice za pravnu zaštitu.

„Oni koji su suočeni sa gubitkom izvora zarade i krajnjim siromaštvom mogu biti na meti trgovaca ljudima koji beskrupulozno iskorišćavaju njihov težak položaj i profitiraju od njega,” dodala je Trigs.

Trenutno Arsalan iščekuje odluku o svom zahtevu za azil. U međuvremenu koristi svoje znanje Farsija i Srpskog i radi kao prevodilac u Centru za kriznu politiku i reagovanje.

„Želeo bih da nastavim da radim … da naučim neki zanat i postanem samostalan. Istovremeno bih voleo da postanem član nekog od lokalnih horova, možda čak i da dobijem ulogu u nekom lokalnom filmu,” kaže.

*Ime dečaka je promenjeno iz bezbednosnih razloga