Čak sedam od 10 izbeglica su već godinama raseljene – šef UNHCR-a poziva na nove napore u pravcu rešenja

ŽENEVA, 11. jun – Visoki komesar UN za izbeglice Barham Salih danas je predstavio vodeći „Godišnji izveštaj o globalnim trendovima” UNHCR-a, koji pokazuje da je prisilno raseljavanje u svetu po prvi put u deceniji opalo, iako i dalje ostaje neprihvatljivo visoko.

Tokom 2025. godine, 5,4 miliona ljudi pobeglo je od nasilja i progona odlaskom u druge zemlje. Međutim, izveštaj pokazuje da se i povratci ubrzavaju: 14,7 miliona raseljenih osoba vratilo se u svoja područja ili zemlje porekla u 2025. godini (4,4 miliona izbeglica i 10,3 miliona interno raseljenih), uz nagli porast u Avganistanu, Sudanu i Siriji. Povratak izbeglica bio je drugi najveći otkako se od pre 60 godina o tome vode evidencije, iako su se mnogi povratci desili pod pritiskom i u nesigurne uslove kod kuće.

Ukupno gledano, podaci pokazuju da je broj izbeglica u svetu u 2025. opao za tri procenta, na 41,6 miliona. Kao pozitivan pomak, gotovo 46.000 osoba bez državljanstva steklo je državljanstvo u 24 zemlje tokom prošle godine.

S obzirom na to da je 70 odsto izbeglica već godinama zarobljeno u egzilu, a mnogi žive ispod granice siromaštva, Salih je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da podrži novu inicijativu sa ciljem da milione ljudi izvuče iz dugotrajne raseljenosti i zavisnosti od humanitarne pomoći.

„Za preveliki broj izbeglica, raseljavanje počinje kao spas, ali traje čitav život“, rekao je Salih, dodavši: „Humanitarna pomoć spasava živote, ali nije krajnji cilj i ne omogućava izbeglicama da postanu aktivni akteri, koji kontrolišu svoju budućnost. Potrebna nam je promena paradigme, koja stvara novu nadu i prilike za ljude koji beže od rata i progona.“

Salih je izneo jasan i merljiv cilj: da se u narednoj deceniji više nego prepolovi broj izbeglica u dugotrajnom raseljenju koje zavise od humanitarne pomoći, čime bi se poboljšali izgledi za milione ljudi. Ovaj cilj, koji se fokusira na zemlje sa niskim i srednjim prihodima u kojima je smeštena većina izbeglica, bio bi postignut proširenjem mogućnosti za povratak izbeglica, preseljenje i humanitarne vize, uz prelazak sa tradicionalnih oblika pomoći ka samostalnosti.

Inicijativa poziva vlade, humanitarne i razvojne aktere, privatni sektor i civilno društvo da pojačaju napore u osnaživanju izbeglica, uz očuvanje prava na azil i zaštitu, što je danas važnije nego ikada, tim pre što se 2026. obeležava 75. godišnjica Konvencije o izbeglicama.

Salih je izložio korake neophodne za ostvarenje ovog ambicioznog cilja, koji teži da prihod koji izbeglice same ostvaruju (bez humanitarne pomoći) dostigne nivo nacionalne linije siromaštva u zemlji u kojoj žive.

Dobrovoljni povratak mora biti primarno rešenje. Rešavanje nekoliko najvećih svetskih konflikata omogućilo bi milionima izbeglica da se bezbedno i dostojanstveno vrate.

Drugi ključni stub za ostvarenje cilja je uključivanje izbeglica u nacionalne sisteme: obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, finansijske usluge i tržište rada, kako bi mogle da ostvaruju prihode i doprinose lokalnim i nacionalnim privredama. To zahteva znatno veća ulaganja različitih partnera kako bi se podržale zemlje domaćini, koje su već preopterećene.

Na kraju, Salih je istakao da su hitno potrebna i dodatna rešenja za izbeglice, kao što su preseljenje najugroženijih u treće zemlje, spajanje porodica i omogućavanje pristupa radnim dozvolama i stipendijama. Jaz između dostupnih mesta i potreba je ogroman i nastavlja da raste. U 2025. godini, pokazuje izveštaj, broj dolazaka kroz programe preseljenja iz zemlje azila u treću zemlju ili finansijski podržane odlaske opao je za više od polovine, na 81.800.

„Azil i zaštita spašavaju živote i o tome se ne može pregovarati, ali ne možemo prihvatiti budućnost u kojoj milioni izbeglica ostaju zarobljeni godinama ili decenijama bez stvarnih izgleda da obnove svoje živote“, rekao je Salih. „Sada imamo ambiciozan, ostvariv i merljiv cilj za unapređenje samostalnosti i poboljšanje života. UNHCR će mobilisati napore širom društva kako bi odgovorio na ovaj izazov za milione ljudi i otvorio puteve njihovog izlaska iz iscrpljujuće svakodnevice dugotrajnog raseljenja.“

Napomena za urednice i urednike

Izveštaj o globalnim trendovima Global Trends report pokazao je da više od 70 odsto izbeglica i drugih osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita potiče iz Avganistana, Južnog Sudana, Sudana, Sirije, Ukrajine i Venecuele. Najveće zemlje domaćini izbeglica i drugih osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita u 2025. godini bile su: Kolumbija (2,8 miliona), Nemačka (2,7 miliona), Turska (2,4 miliona), Uganda (1,9 miliona), Islamska Republika Iran (1,7 miliona), Čad (1,5 miliona) i Pakistan (1,3 miliona).

Ukupno gledano, podaci Centra za praćenje internog raseljavanja pokazuju da je krajem 2025. procenjeno da je 68,6 miliona ljudi interno raseljeno zbog sukoba ili nasilja, što je smanjenje od sedam procenata u odnosu na kraj 2024; Sudan je ostao najveća kriza na svetu sa 9,1 milion interno raseljenih u zemlji. Rat na Bliskom istoku, koji je započeo u februaru 2026. godine, doveo je do procene od oko jedan milion interno raseljenih u Libanu do sredine maja 2026, kao i 3,2 miliona privremeno raseljenih u Islamskoj Republici Iran do kraja marta 2026.

Procene pokazuju da je krajem 2025. godine u svetu bilo oko 4,5 miliona osoba bez državljanstva, što je tri procenta više nego godinu dana ranije.