Rezultati terenskog ispitivanja o broju ljudi koji žive u riziku od apatridije, koje je na teritoriji 241 grada i opštine sprovela nevladina organizacija „Praxis“ uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), predstavljeni su danas. Istraživanje koje je trajalo od juna do oktobra, organizovano je u sklopu planiranja aktivnosti za sledeću godinu, kada se završava UNHCR-ova globalna desetogodišnja kampanja „Ja pripadam“ čiji je cilj iskorenjivanje apatridije u svetu.
„Naredna godina je ključna za rešavanje preostalih slučajeva ljudi u riziku od apatridije u Srbiji i mapiranje čije rezultate predstavljamo je korisno kako bismo što preciznije mogli da planiramo dalje korake u rešavanju ovog problema. U toku proteklih decenija Srbija je napravila veliki iskorak u smanjenju broja osoba u riziku od apatridije kojih je 2010. godine bilo nekoliko desetina hiljada, dok je 2020. taj broj iznosio nešto više od 2.000 ljudi. Verujemo da preostali slučajevi mogu da se reši, i na tome će UNHCR nastaviti da radi zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnikom građana Republike Srbije, kao i organizacijama civilnog društva, ostalim relevantnim akterima, i naravno sa osobama u riziku od apatridije“, izjavila je Edlira Baka-Pečo, šefica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a u Srbiji.
Za razliku od prethodnih istraživanja UNHCR-a, koja su metododom reprezentativnog uzorka sprovođena u celoj zemlji, mapiranje je ovog puta obuhvatilo 24 grada i opštine. Istraživači i istraživačice su na terenu, od vrata do vrata, sproveli detaljnu proveru osoba koje žive u riziku od apatridije i ustanovili izazove sa kojima se ova populacija suočava, a u čijem prevazilaženju će im biti pružena konkretna podrška. Osim toga, „Praxisov“ pravni tim je posetio 21 lokalnu samoupravu u kojima su identifikovali dodatne slučajeve u romskim naseljima i pojedinačnim domaćinstvima.
Zaključno sa 1. novembrom, u okviru mapiranja identifikovano je 785 osoba u riziku od apatridije u ovim gradovima i opštinama i njima će biti ponuđena konkretna pomoć u dobijanju ličnih dokumenata.
Među njima, 383 osobe nisu upisane u matične knjige rođenih u Srbiji, od kojih 164 nije nigde upisano u matičnu knjigu rođenih, zatim 431 nema dokaz o državljanstvu, 746 nema prijavljeno prebivalište u mestu u kom živi, dok 325 nema važeću ličnu kartu. Kako bi se ovi izazovi prevazišli, potrebno je da se u narednom periodu prikupe neophodne informacije i da se pokrenu relevantni postupci pred nadležnim organima Republike Srbije.
Kao i u prethodnim ispitivanjima, i ovo mapiranje je potvrdilo u kojim delovima Srbije boravi veći broj osoba u riziku od apatridije. Najveći broj ih je identifikovan u opštinama i gradovima južne i istočne Srbije (oko 35 odsto) i regionu Beograda (32 odsto). Zatim slede region zapadne Srbije i Šumadije (17 procenata) i region Vojvodine (16 procenata).
„Mapiranje je pokazalo da, i pored značajnog napretka, u Srbiji i dalje postoji određen broj ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, nemaju državljanstvo ili se suočavaju sa problemom prilikom prijave prebivališta. U svakom slučaju, najveća vrednost sprovedenog mapiranja je da smo, kroz rad na terenu, uspeli da identifikujemo konkretne osobe koje imaju problem da dobiju dokumenta, što će nam omogućiti da im u predstojećem periodu pružimo adekvatnu pravnu pomoć u tom pogledu. Sada je važno da svi relevantni akteri, pre svega institucije zadužene za sprovođenje konkretnih procedura, imaju proaktivan pristup i rade na reševanju preostalih slučajeva, naročito na lokalnom nivou“, istakla je Marijana Luković, izvršna direktorka „Praxisa“.
Apatridija pogađa najugroženije članove romske zajednice u Srbiji. UNHCR radi sa ranjivim interno raseljenim i domicilnim Romima koji nisu upisani u matične knjige rođenih ili su bez dokumenta od 2004. godine.
Osobe koje nemaju lična dokumenta poput uverenja o državljanstvu, izvoda iz matične knjige rođenih, lične karte ili zdravstvene knjižice nisu u mogućnosti da ostvare osnovna ljudska prava. To ih čini politički i ekonomski marginalizovanim i podložnim diskriminaciji.
Ceo tekst izveštaja o rezultatima mapiranja osoba u riziku od apatridije dostupan je na ovom LINK-u.
1 Bujanovac, Bor, Bojnik, Novi Pazar, Sjenica, Kragujevac, Niš, Subotica, Novi Sad, Zemun, Novi Beograd, Surčin, Čukarica, Palilula, Zvezdara, Obrenovac, Smederevo, Kostolac, Požarevac, Vranje, Aleksinac, Prokuplje, Žitorađa, Zrenjanin.
Share on Facebook Share on Twitter