Šezdeset pet godina nakon usvajanja istorijske Konvencije, UNHCR poziva na obnovljene napore za sprečavanje apatridije

ŽENEVA – Šezdeset pet godina od zaključenja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine, UNHCR, Agencija UN za izbeglice, poziva na obnovljenu političku posvećenost kako bi se obezbedilo da svako može da uživa pravo na državljanstvo.

Najmanje 4,5 miliona ljudi širom sveta, prema dostupnim podacima, nema državljanstvo ili je njihov status u pogledu državljanstva neutvrđen. Milioni drugih suočavaju se sa istim problemom, ali ostaju nevidljivi u zvaničnim podacima.

Za njih je apatridija svakodnevna stvarnost koja može potpuno zaustaviti život i često zarobiti čitave generacije u krugu isključenosti i neizvesnosti. To može značiti da ne mogu da pribave lična dokumenta, pohađaju školu, koriste zdravstvenu zaštitu ili legalno rade. U mnogim slučajevima ne mogu da upišu rođenje svog deteta u matičnu knjigu, sklope brak, poseduju imovinu, otvore bankovni račun ili slobodno putuju.

Međunarodni pravni okviri razvijali su se kao odgovor na ovu stvarnost. Konvencija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine uspostavila je zaštitu za ljude koji već nemaju državljanstvo. Konvencija iz 1961. otišla je korak dalje i uvela zaštitne mehanizme za sprečavanje nastanka apatridije, uključujući mere kojima se obezbeđuje da se deca ne rađaju bez državljanstva i da ljudi ne izgube državljanstvo ukoliko bi zbog toga postali apatridi.

Danas su 82 države ugovornice Konvencije iz 1961. godine, a među državama koje su joj nedavno pristupile nalaze se Slovenija, Južni Sudan i Sao Tome i Principe.

Međutim, same pravne obaveze nisu dovoljne. UNHCR poziva države da preuzete obaveze pretoče u rezultate: da zaštite osobe bez državljanstva i omoguće im puteve ka sticanju državljanstva, reformišu diskriminatorne zakone i prakse u oblasti državljanstva koji stvaraju nove slučajeve apatridije, pristupe konvencijama UN o apatridiji i pridruže se Globalnoj alijansi za iskorenjivanje apatridije radi zajedničkog delovanja.

Postoje jasni dokazi da je napredak moguć. Od 2014. godine više od 650.000 osoba bez državljanstva steklo je ili potvrdilo svoje državljanstvo, dok su 94 zemlje unapredile zakone o državljanstvu kako bi pomogle u sprečavanju apatridije.

Mnoge zemlje ostvarile su velike pomake. Kirgistan je 2019. godine postao prva zemlja koja je rešila sve poznate slučajeve apatridije na svojoj teritoriji, a Turkmenistan je to učinio 2024. godine. Između 2021. i 2023. godine Kenija je dodelila državljanstvo hiljadama pripadnika manjinskih grupa Makonde, Pemba i Šona koji su prethodno bili bez državljanstva. Severna Makedonija je 2025. godine postala prva zemlja u regionu koja je rešila sve poznate slučajeve apatridije proistekle iz raspada bivše Jugoslavije.

Na Tajlandu je više od 120.000 osoba bez državljanstva steklo državljanstvo ili stalni boravak kroz ubrzane postupke uvedene 2025. godine. Čile i Filipini nedavno su izmenili svoje zakonodavstvo kako bi ojačali zaštitne mehanizme protiv apatridije kod dece. U Siriji su nedavne mere otvorile put ka državljanstvu za pripadnike kurdskih zajednica koji ispunjavaju uslove, nakon decenija pravne neizvesnosti.

Ipak, uzroci apatridije i dalje su duboko ukorenjeni, uključujući diskriminaciju u zakonima i praksi u oblasti državljanstva, nedostatke u zakonodavstvu o državljanstvu i proizvoljno oduzimanje državljanstva. U 24 zemlje žene i dalje ne mogu da prenesu državljanstvo na svoju decu pod jednakim uslovima kao muškarci.

Pojavljuju se i novi izazovi. Klimatske promene mogu povećati rizik od apatridije, naročito kada su ljudi raseljeni ili izgube dokumenta tokom katastrofa, kao i dodatno produbiti ranjivost onih koji već nemaju državljanstvo.

Osobe bez državljanstva sve su češće u prvim redovima napora za pronalaženje rešenja. Organizacije predvođene osobama bez državljanstva zalažu se za pravne reforme, dokumentuju prepreke i pomažu u oblikovanju politika koje neposredno utiču na njihove zajednice. UNHCR sarađuje sa ovim organizacijama, vladama i partnerima na sprečavanju i rešavanju apatridije pružanjem pravnih saveta i podrške u izradi politika, podrškom pri upisu u matične knjige rođenih, kao i unapređenjem pristupa postupcima za sticanje državljanstva i dokumentaciji.

Apatridija se može sprečiti i rešiti. Potrebna je politička volja za delovanje. Šezdeset pet godina nakon obećanja sadržanog u Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine, milioni ljudi širom sveta još čekaju na najosnovnije priznanje od svih: pravo na državljanstvo. Pravo da pripadaju.

Republika Srbija je 7. decembra 2011. godine pristupila Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine,, uvela sistemska rešenja i kontinuirano unapređuje institucionalne kapaciteta i mulitsektorsku saradnju čime je ostvarila značajan napredak u sprečavanju i smanjenju apatridije i postala primer dobre prakse u regionu. Nastavak ovakvog pristupa od ključnog je značaja za obezbeđivanje neposredne registracije rođenja sve dece, uključujući i decu čiji roditelji nemaju lična dokumenta, čime se sprečava nastanak apatridije. UNHCR ostaje u potpunosti posvećen pružanju podrške Republici Srbiji u ovim naporima.

Za više informacija obratite se:

U Ženevi: Carlotta Wolf, [email protected], +41 79 546 67 07

U Beogradu, Dragan Mitić, [email protected], +381 63 343 169