Republika Srbija je potpisnica Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i pratećeg Protokola iz 1967. godine. Srbija je potpisala i druge relevantne međunarodne sporazume u oblasti ljudskih prava.
Ustav Republike Srbije i Zakon o azilu i privremenoj zaštiti iz 2018. godine predstavljaju osnovni pravni okvir za postupak azila i skup prava tražilaca azila i lica kojima je dodeljena međunarodna zaštita (utočište/zaštita izbeglica, supsidijarna i/ili privremena zaštita i humanitarna zaštita). Kancelarija za azil pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao prvostepeni organ, sprovodi postupke u kojima se utvrđuje da li podnosioci zahteva zavređuju međunarodnu zaštitu. U skladu sa Zakonom iz 2018. godine, odluke Kancelarije za azil mogu biti predmet preispitivanja od strane Komisije za azil (u drugom stepenu) i Upravnog suda (u trećem stepenu).
U skladu sa ciljem broj 1. Strategije za zapadni Balkan u oblasti izgradnje sistema azila, UNHCR radi na unapređenju zaštite i kapaciteta za reagovanje, uključujući pristup teritoriji i postupku azila, identifikaciji tražilaca azila i lica koja imaju posebne potrebe i njihovom upućivanju na nadležne institucije; registraciji, dokumentovanju i koordinisanom prikupljanju i upravljanju podacima; podršci razvoju sistema azila i kontroli kvaliteta; kao i pristupa osnovnim pravima i vraćanju lica koja nemaju potrebu za međunarodnom zaštitom. Na ostvarenju tih ciljeva blisko sarađujemo sa vlastima Republike Srbije, civilnim društvom, međunarodnim organizacijama i donatorima.